Ponoć je moje raskršće
I moja poslednja šansa da pobegnem
Tužno je što me najčesće
Baš tada sećanja stignu i povrede

Vidim te kao nestvarnu senku
Kao usahlu reku svoje prošlosti
Budiš mi onu večitu tajnu
Onu najdublju ranu što ne prolazi

Bila si mi samo dašak proleća
Mali, beli cvet sa trešanja (whoa-oh, oh-oh)
Ali sve me još na tebe podseća
Blago onom ko te ne sanja (whoa-oh, whoa-oh)

Ne gledam više dvorište
A grane trešne miluju mi prozore
Treba mi neko sklonište
Jer svako sećanje vodi u ponore

Vidim te kao nestvarnu senku
Kao usahlu reku svoje prošlosti
Budiš mi onu večitu tajnu
Onu najdublju ranu što ne prolazi

Bila si mi samo dašak proleća
Mali, beli cvet sa trešanja (whoa-oh, oh-oh)
Ali sve me još na tebe podseća
Blago onom ko te ne sanja (whoa-oh, whoa-oh)

Bila si mi samo dašak proleća
Mali, beli cvet sa trešanja (whoa-oh, oh-oh)
Ali sve me još na tebe podseća
Blago onom ko te ne sanja (whoa-oh, whoa-oh)

Blago onom ko te ne sanja
Blago onom ko te ne sanja
Blago onom ko te ne sanja
Blago onom ko te ne sanja
Blago onom ko te ne sanja
Blago onom ko te ne sanja